Peugeot Club BiH

Peugeot 2008 1.2 Pure Tech/110 i 1.6 BlueHDi/120





Da bi uspeo, jedan krosover danas ne mora imati off road kapacitete, dovoljno je samo da deluje da ih ima! Osveženi Peugeot 2008 u potpunosti je u duhu ovakve logike, zahvaljujući agresivnijem prednjem delu i bolje zaštićenoj karoseriji



Da je Peuget 2008 jedan od najtalentovanijih malih krosovera, znamo još od 2013. godine. Problem je što većini vozača ovaj više lići na karavan izvedbu 208-ice, drugačije rečeno, nedostaje mu avanturistički duh, toliko važan prilikom izbora jednog ovakvog vozila. To ga nije sprečilo da postigne zavidan komercijalni uspeh. No, iako se za tri godine prodalo preko pola miliona primeraka, i dalje "kaska" za šampionskim Renaultom Captur, najprodavanijem SUV-u na „starom kontinentu“ (ispred Nissana Qashqai).



Upravo zbog toga, Peugeot je odlučio da mu podari atraktivniji stil, sa elementima koje poseduju iole ozbiljniji krosoveri. Mislimo pre svega na vertikalniju i agresivniju prednju masku, uz izmenjene branike i crnu plastičnu zaštitu na prorezima za toškove. Nekadašnji "blago teleći" izraz lica, sada je znatno upečatljiviji, rekao bih baš kako treba! Jer, za Peugeot, 2008 je veoma važan model. Treći po prodaji, nakon 208 i 308, nije mogao dozvoliti osetniji pad prodaje, do kojeg posve prirodno dolazi na polovini životnog veka. No, ukoliko ste pomislili da je francuski proizvođač iskoristio priliku da se pobavi i entrijerom, odnosno motorima, pogrešili ste. Donekle razumljivo, jer je unutrašnjost i dalje u trendu, dok su agregati nedavno obnovljeni, kako dizeli, tako i benzinci. Tim bolje, jer ovi poslednji datiraju još iz prošlog veka, pa je tako nekadašnji 1.6 VTi/120, bez turbo punjača, ekološki prevaziđen i nimalo ekonomičan, ostao u ponudi samo u kombinaciji sa četvorostepenim automatskim menjačem. Njegovu ulogu preuzima sofiticirani 1.2 PureTech, dok su prošle godine dizeli poprimili oznake BlueHDi, što označava znatno čistije pogonske jedinice.





Po meri i ambicijama



Za lokalnu prezentaciju, Peugeot je već kao po običaju predvideo samo najsnažnije agregate, tj. 1.6 BlueHDi 100 i 120 ks, kao i trocilindarski 1.2 od 110 i 130 ks. Mi smo se družili sa slabijim, koji, na prvi pogled, ne obaćava previše! Čak 10 ks manje od 1.6 VTi, i sa samo tri cilindra, deluje kao autsajder. Nije, jer uz pomoć turbo punjača, ovaj mali blok u praksi se pokazao znatno boljim nego na papiru. Zahvaljujući njemu, ostvaruje 205 Nm obrtnog momenta, pri samo 1.750 o/min, što je ubedljivo bolje od 160 Nm, koji 1.6 VTi ostvaruje pri visokih 4.250 obrtaja. I to u suštini menja sve, iako perfomanse nisu ništa bolje. Umesto 9,5 sekundi do 100 km/h (1.6 VTi), novom treba 9,9 sekundi, a čak je i maksimlna brzina sa 196 km/h, smanjena na 191 km/h.





No, ovo su samo cifre, u svakodnevnoj vožnji 1.6 VTi pokazao se preterano žednim, pa i lenjim. Elastičnost mu je veoma slaba, tako da je svaki put neophodno navlačiti ga u visok režim rada. Novi Pure Tech je čista suprotnost, jer uprkos maloj zapremini, imamo posla sa prijatnim i živahnim blokom, koji vuče iz neuporedivo nižih obrtaja. Time se dobilo na lakoći vožnje, nešto kao kada sa običnog bicikla, pređete na isti sa električnom asistencijom. Dovoljno je "pola gasa" da bi se vozilo dinamično, kako u gradu, tako i na putu. Jedino nam je zasmetao nagli priliv snage u prvoj i drugoj brzini, tako da treba dozirati pritisak na papučicu gasa, kako bi se izbeglo neprijatno cimanje i škripa guma. Sve ostalo je u superlativima, u poređenju sa običnim 1.2 PureTech/82, vožena verzija neuporedivo je talentovanija za duži put. Međubrzanja su ubedljiva, pretiće se bez straha i sa zadovoljstvom.



Treba reći da 2008 izvlači korist od male težine, izuzmemo li Citroen Cactus, lakši je od konkurentskog Captura i Jukea za više od 100 kilograma. Jedino u petoj brzini (snažnija verzija od 130 ks poseduje šestostepeni menjač) ostaje bez daha, iz prostog razloga jer je ova predugačka. Ovo se pozitivno odražava na autoputu, pri brzini od 130 km/h, motor se vrti na skromnih 3.000 o/min. Osim što je u kabini nivo decibela na niskom nivou, u ovakvim oklnostima troši skromnih 6,5 litara. Fabrički podaci su naravno daleko od realnosti (4,7 litara), no u jednoj ekonomičnoj vožnji po regionalnim putevima, lako je sići na 5,5 litara, da bi po gradu pokazao znatno veći apetit od 8,5 - 9 litara. Na kraju prosek se kreće oko 7 litara, što je manje nego li od verzije bez turbo punjača, sa 82 ks.



Priču završavamo podatkom da je ovaj blok nedavno proglašen najboljim u kategoriji između 1.0 i 1.4 litre. Nije greška, Fordov 1.0 EcoBoost je dobio isto priznanje, ali u kategoriji do 1.000 cm3. Uzgred rečeno, trenutno se jedino ova verzija može dobiti i sa novim šestostepenim automatskim menjačem, za koji se u Francuskoj doplaćuje 1.300 evra. Što se tiče dizela, 1.6 BlueHDi/120, sa kojim smo se naknadno družili čitave sedmice (bele boje na fotografijama), evidentno je da ostvaruje znatno bolje performanse, nažalost uz znatno višu cenu. Razlika iznosi čitavih 2.700 evra, odnosno 1.600 evra, ukoliko se opredelite za slabiju verziju BlueHDi/100 ks. Vredi li potrošiti toliko?







Jedino ukoliko "spavate" u kolima, jer uprkos prosečnoj potrošnja od nekih 5,5 litara, neophodno je prevaliti stotinak i više hiljada kilometara, pre nego li se amortizuje navedena razlika u ceni. Dobro, može ovaj agregat da potroši i znatno manje, ekonomičnom vožnjom sišli smo ispod 4 litre, odnosno ostvarili prosek od nepunih 5 litara. Osim toga, njegov obrtni moment od 300 Nm vredan je hvale, i kao takav sposoban da izađe na kraj i sa znatno težim modelima grupacije PSA.



Druga strana medalje je veća težina (+ 80 kg od benzinskog) i povišena buka agregata, sada u poređenju sa prestižnijim i skupljim modelima, tipa 308, 508, Citroen C4 Picasso... U sprezi je sa šestostepenim ručnim menjačem, koji baš i ne spada u najpreciznije i najprijatnije sa kojima sam se imao prilike sresti. Od nove Opel Astre karavan 1.6 CDTI/110, koju sam preuzeo odmah po završetku test vožnje, Peugeot bi mogao mnogo toga naučiti... Nasuprot tome, njegova vozna dinamika, pa ukoliko hoćete i udobnost, izvan je svake kritike. Međutim, ukoliko ste se odlučili za verziju koja poseduje Grip Control, znajte da uz nju obavezno idu gume M+S, koje povećavaju zaustavni put i do 10%. Sva sreća, 2008 koči odlično, tako da se ovo može relavitizovati. Zauzvrat, Grip Control može vas izvući iz ne preterano dubokog snega, blata ili peska, jer ova vrsta elektronske kontrole prebacuje sav obrtni moment na točak koji ima bolji kontakt sa podlogom (prednji, naravno). Klirens je ujedno veći od običnog 208 za 36 milimetra, i iznosi 16 centimetara.



Ne može iz svoje kože

Kao što smo rekli, unutrašnjost je praktično neizmenjena, jedino je uveden novi završni nivo GT Line, po ugledu na 308. Kome je upotrebna vrednost od primarnog značaja, recimo da je prtljažnik veći za stotinak litara od 208 (ukupno 350 litara), sa veoma niskim utovarnim pragom od 60 centimetara. Lako se može povećati obaranjem naslona (sedalni deo je fiksiran), kada se dobija ravna površina od nekih 1.200 litara.







A kada smo već krenuli otpozadi, recimo da na zadnjoj klupi nema ni za santimetar više mesta za kolena od 208. Dve odrasle osobe osećaju se pomalo stešnjeno, te je za duži put neophodna solidarnost putnika na prednjim sedištima. Zadnja klupa se ne podešava po dužini, kao što je slučaj kod Renaulta Captur (smeštena na klizačima). Osim toga, previše je tvrda, sa malim nagibom, dok se prozori spuštaju jedva do polovine.



Kad smo kod mana, navedimo i odsustvo rukohvata na plafonu, za suvozača. Ambijent je uprkos tome prijatan, u našem slučaju dobrim delom zahvaljujući kvalitetnim materijalima (kožna sedišta) i velikom panoramskom staklenom krovu. Čak i kada se zbog jakog sunca mora navući zastor, njegova mlečno bela boja i dalje propušta obilje svetlosti u kabinu.







Tako stigosmo i do vozačeve pozicije, oko koje se teško možemo dogovoriti. Na prvi pogled deluje zaista privlačno, sa retko malim upravljačem i snažno profilisanim sedištima. Obavezno moramo spomenuti i nesvakidašnju ručnu kočnicu, kao i dizajnerski veoma uspešnu ručicu menjača. Podrazumeva se da je ergonomija praktično identična kao kod 208, što znači da su nasleđeni svi kvaliteti i mane. Najdiskutabilnija je pozicija instrument table, na gornjem delu konzole, koja je, u zavisnosti od pozicije i korpulencije vozača, često pokrivena obručem upravljača. Ukoliko vozač reši ovu enigmu, podizanjem sedišta i spuštanjem upravljača u krilo, ukazaće mu se elegantni i pregledni klasični instrumenti, uokvireni atraktivnim LED plavim osvetljenjem, istim kao po obodu maločas spomenutog panoramskog krova.



Za zameriti je i odsustvo oslonca za lakat, čak i kod bolje opremljenih verzija, kao u našem slučaju. Prostora za odlaganje sitnica ima dovoljno, naglasimo da se više flaša od 1,5 litara mogu odložiti u pregradak za rukavice i u police na vratima. Peugeot navodi podatak od ukupno 24 litre. Sve u svemu, osveženi 2008 uspešno se distancira od bivšeg. Agresivniji izgled, sa izraženijim "off road" atributima, ima sve šanse da se dopadne široj klijanteli. Malo više krosover, ili bolje rečeno malo manje karavan na štulama, zadržao je praktično istu cenu, koja u Srbiji startuje sa nekih 14.000 evra. Za 1.2 Pure Tech/110 Allure treba vam znatno više ( 18.790 evra), odnosno za 1.6 BlueHDi/120 21.490 evra. Nije malo, posebno ukoliko se dodaju razne opcije koje je posedovao voženi.



Peugeot 2008 1.6 BluHDi/120 Allure



Motor: dizel, četvorocilindarski, direktno ubrizgavanje

Zapremina: 1.560 cm3

Snaga: 120 ks pri 3.500 o/min

Obrtni moment: 300 Nm pri 1.750 o/min

Menjač: šestostepeni manuelni

Pogon: na prednje točkove

Dimenzije: 4.160 x 1.740 x 1.560 mm

Med. Rastojanje 2.54 m

Pneumatici: 205/50 R17

Masa: 1.350 kg

Prtljaznik 350 - 1.194 litara

Rezervoar za gorivo: 50 litara

Ubrzanje 0-100 km/h 9,6 sekundi

Maksimalna brzina 192 km/h

Emisija štetnih izduvnih gasova 96 grama CO2/km

Prosečna potrošnja na testu 5,6 litara





Autor teksta i fotografija: Perica Rajković



Preuzeto sa: www.vrelegume.rs